‘Don’t mistake our patience for weakness’: Omar Abdullah presses Centre on J&K statehood

Не бачите нашу патијенцу за слабост: Омар Абдуллах подстиче центар да дефинише правилно време за одвајање ЈК

Thedeshpost.com – Дон’t mistake our patience for weakness – израз који је употребио главни министар Јају и Кашмир, Омар Абдуллах, у својој говори износи важан захтев узимајући у обзир промене статуса унутар једног унитарног територијума. На савезном врху састанка у Новом Саду, он је подчертао да је подрачни избори тиме остављен у тренутку да изричито оптужи центар за неодлучност у питању одвајања региона. Ово је нови корак у политикој агресији која би требало да упамћује да сва претходна попустљивост није задовољила изузетно мирне и издржане позиције.

Историјски контекст захтева

Омар Абдуллах је на савезном врху састанка у Новом Саду изложио да је 26. годишњицу смрти своје бабе, Акбар Хехан, његова странка је опет подигла тему правилног тренутка за одвајање ЈК. Попут многих предходних покрета, ово је отклоњено узимањем власти и конституциона оштетањем што је донело велику непропорционалност у државној функцији. Питао је да ли центар прихвата да је упутио да би се статус захтевало као захтев за независност, али да ово не је радеће одмах.

Пацијенција као стратегија

Главни министар је подчертао да је његова странка намерно одабрала дијалог уместо конфликта, као делу од стварне стратегије за постепено прихватање целокинећег одвајања. „Зашто сте нам дали могућност да формирамо владу ако не дозвољавате да функционише? Шта је корист? Тада нису требале бити избори“, одговорио је у једном од елемента подржавајућих његове аргументе. Ово подсећа на дон’t mistake our patience for weakness, која је подсећа на потребу да центар испуни обећања у брзини.

„Реалност је да они желе да овако задрže ситуацију“, навео је Абдуллах, указујући на тежњу центра да користи паузе у политичкој избегавању. То је мотивација захтева за одржавање локалних избора и панчаятских процеса, како би се подржила ефективна функција владе. Напоменио је да је врховна влада у тренутку постепено претворила патијенцу, увежбаност и тишину становника у „једну шалњиву ситуацију“, али да је то упркос патијенцији стварна мотивација за додатне агитације.

Узимање власти и његово утицај

Абдуллах је изјавио да је центру дато време да испуни обећање за враћање статуса ЈК, али да је то време коришћено за увежбаност и манипулацију. У пракси, БПЈ-ови вице-губернатори су управљали регионом дуже време, што је узело све више улога у процесу одвајања. „Ово је промена у патијенцији, али истовремено постоји и стварна изменица у непропорционалностима“, напоменио је, указујући на потребу прецизне дефиниције тренутка.

Публично мислjenje i конфликт

Као део акције за прецизну дефиницију тренутка, Абдуллах је подчертао да је врховна влада нешто чинила у укупној агресији. Ово је подстакло учестьност грађана у парламентским и скупштинским изборима, али је захтевано да се одређе како би свака једна изборна акција узела у обзир утицај на краће време за одвајање. Пацијенца је подржавала али и подсећала центар на то да је тежња за независност била довољно дугацка.

Са аргументима „дон’t mistake our patience for weakness“, Абдуллах је опет подигао тему оптужења да је центар узимао утакме од брзог одређивања утицаја. То је питао колико је избора потребно да би се изгледао тренутак као услов за враћање статуса. „Пацијенца је у овом случају већа од слабости“, навео је, показујући како је путем тренутка постигнута засићеност центра.

Покрет захтева за одвајање је одржаван узимањем улога у три састанка, што је подчертало захтев за промену статуса унутар БПЈ-овог одлучивања. Пацијенца је подстигла мислиоци, али и то је донело непропорционалност у територијалној функцији. Главни министар је подчертао да је „дон’t mistake our patience for weakness“ био један од клjuчних елемената за постиганje оптимистичног резултата у питању самосталног статуса.